Aksiome NLP-a – Uverenja na kojima je NLP baziran.

Anthony Robbins - rođen Anthony J. Mahavick 29. februara 1960. god. je govornik, motivator, kouč i pisac koji je svetsku slavu stekao svojom knjigom Unlimited Power: The New Science Of Personal Achievement. Njegova specijalnost su rad na ličnom razvoju, prevazilaženje fobija, motivacija, komunikacija, prodaja, ljubavni odnosi… Veoma je poznat i po svojim audio programima. Tony Robins svoj program ličnog razvoja naziva Neuro-Associative Conditioning (NAC) što je neka vrsta prilagođenog NLP-a.

Asocijacija - Stanje u kome smo potpuno „oživeli“ događaj, kao da smo sada u njemu. Ono što čujemo, vidimo i osećamo najčešče je iz „prvog lica“. Asocijacija je veoma korisna za pristup resursnim stanjima. Ona nam omogućava potpuno doživljaj. Mentalni treninzi se rade iz asociranog stanja.

Break state - je sve što dovodi do ometanja konverzacije, aktivnosti ili prekidanja raporta.

Disocijacija – Stanje u kome sebe vidimo sa strane (iz treće pozicije), zato ona podrazumeva objektivniji pogled na situaciju. Disocija je korisna za odvajanje od negativnih doživljaja, osećanja i uspomena. Može biti veoma korisna kada se prolazi kroz traumatična iskustva ili pri radu sa stresnim budućim događajima.

Kritični submodaliteti - Dva stanja najčešće razlikujemo tako što imaju 3 ili 4 različita submodaliteta. Ti submodaliteti koji prave razliku su kritični submodaliteti za dato stanje. Vidi – submodaliteti.

Leading – Vođenje.

Metaprogrami - velikim delom spadaju u nesvesne filtere zapažanja. Njihovo poznavanje je veoma važno zato što od njih zavisi šta primećujemo, kako stvaramo unutrašnje predstave i kako donosimo odluke. Metaprogrami obezbeđuju automatske načine za kreiranje našeg iskustva, mišljenja i ponašanja. Postoji preko 50 poznatih metaprograma i svako od nas ima drugačiju kombinaciju metaprograma. Njihovo poznavanje je ključno za upravljanje ljudima, kao i za upravljanje samim sobom. Ukoliko smo u stanju da prepoznamo filtere zapažanja našeg sagovornika mi ćemo imati mogućnost da poruku formulišemo na način da zabiđe sve filtere i dođe do sagovornika. Svi metaprogrami su podjednako važni.

Milton Erickson - (1901-1980) Psihijatar koji je ostavio veliki trag u kliničkoj hipnoterapiji i porodičnoj terapiji. Njegova posebnost bila je u sposobnosti da iskoristi sve sto je znao o pacijentu (uverenja, omiljene reči, interesovanja ...) kao i okolnosti u kojima je radio, kako bi klijenta doveo do promene. Veoma često je koristio terapeutske metafore, priče i hipnozu.

Miltonov model – Model govora neodređenosti koji je kreiran od strane R.Bandlera i J.Grindera modelovanjem hipnotičkih tehinka i obrazaca Miltona Ericksona. Bandler i Grinder su rezultate modelovanja rada Miltona Ericksona objavili 1975 i 1977. godine kada su izdali prvi i drugi tom knjige Patterns of the Hypnotic Techniques of Milton H. Erickson. U ovim knjigama opisan je osnovni model Ericksonovog rada, koji podrazumeva svesno korišćenje jezičkih struktura za rad sa nesvesnim.

Neurologički nivoi - Model neurologičkih nivoa je najnapredniji model NLP-a. Kreator ovog modela je Robert Diltz, pa se u literaturi ovaj model može naći i pod imenom Robert Diltz-ov model. Suština ovog modela leži u hipotezi da ukoliko želimo da napravimo promenu na jednom logičkom nivou, nivo na kome moramo da radimo je barem jedan iznad. Npr. promena na nivou „sposobnosti“ zahteva rad na nivou „uverenja i vrednosti“.

Pacing - Praćenje. Cilj praćenja sagovornika i njegove realnosti je uspostavljanje raporta.

Perceptualne pozicije - U NLP-u sve događaje posmatramo sa 3 različite perceptualne pozicije:
1. perceptualna pozicija
Ovo je pozicija u kojoj se 99% popupalcije nalazi 99% vremena – „pogled na svet“ iz sopstvene perspektive.
2. perceptualna pozicija
Kada u NLP-u kažemo da smo u 2. poziciji, onda nam je cilj da komunikaciju gledamo, čujemo i osetimo sa pozicije našeg sagovornika. U ovoj poziciji smo asocirani sa našim sagovornikom, tj. njegovom „mapom sveta“.
3. perceptualna pozicija
Ovo je pozicija nezavisnog posmatrača. U ovoj poziciji smo disocirani, tj. nismo zainteresovani i lično upleteni u ono što se događa. Ovo je čisto opisna pozicija i ne obuhvata interpretacije onoga što percipiramo.

Raport - Rapport se opisuje kao sposobnost (ili stanje) da se ostvari „most poverenja i harmonije“ između dvoje ili više ljudi.

Reprezentativni sistemi – ili modaliteti su kanali kroz koje percipiramo svet. Vizuelni, auditivni i kinestetički reprezentativni sistemi su primarni reprezentativni sistemi. Čulo ukusa, (gustatorni - G) i mirisa (olfaktorni - O) se najčešće svrstavaju u kinestetički reprezentativni sistem. Sva tri reprezentativna sistema koristimo sve vreme. Mi nismo u podjednakoj meri svesni da ih koristimo i najčešće dajemo prednost jednom reprezenatitvnom sistemu u odnosu na druge. Reprezentativni sistemi ne isključuju jedni druge.

Sidro - Stimulus koji menja naše emocionalno i mentalno stanje a time i ponašanje. Stimulus može biti vizuelni, auditivni ili kinestetički. Tkdj. stimulus može biti spoljašnji i unutrašnji. Ovi stimulusi (sidra) dovode do kreiranja direktnih asocijacija sa prošlim događajima i time mogu da vas uvedu u određeno stanje – pozitivno ili negativno. Klasični primeri sidara su uspomene, često, slike ili pesme koje bude intenzivna osećanja.

Sidrenje - Tehnika NLP-a u kojoj se stimulus vezuje za odziv. Proces sidrenja se najčešće dešava slučajno ali isto tako sidrenje se može i namerno inicirati.

Submodaliteti - su specifične karakteristike modaliteta. Npr. ako govorimo o vizuelnom reprezentativnom sistemu (modalitetu) možemo da opišemo karakteristike slike koju zamišljamo... crno-bela ili u boji, sa ramom ili bez rama, jasna ili zamućena ... Po rečima R. Bandlera, submodaliteti su „softver za mozak“, kada kreiramo slike, zvukove i osećanja u vezi sa nekim događajem mi promenom submodaliteta, bukvalno, možemo promeniti naš odnos prema tim događajima.

Sviš obrazac – NLP tehnika koja korišćenjem submodaliteta inicira kod klijenta generativnu promenu. Može se primeniti na različitim neurologičkim nivoima, najčešče na nivou ponašanja i uverenja.

Uverenja – Uverenja su generalizacija o tome kako svet izgleda. Ona su naše aksiome koje važe sve dok ih sami ne zamenimo. Uverenja su samoispunjujuća proročanstva. Ona definišu šta možemo i šta ne možemo da uradimo. Henri Ford je rekao: „Bez obira da li tvrdiš da nešto možeš da uradiš ili tvrdiš da ne možeš da uradiš – u pravu si.“ Veoma je važno da znamo i razumemo svoja uverenja jer su ona razlog zašto radimo to što radimo.

VAKOG - Čovek percipira svet putem 5 čula:
- vid Visual
- sluh Auditory
- dodir Kinestetic
- miris Olfactory
- ukus Gustatiry,
i na osnovu informacija primljenih i obrađenih putem nervnog sistema kreira svoju realnost

Vrednosti – Vrednosti su evalucioni filter. Na osnovu njih mi odlučujemo da li je nešto dobro ili loše. One nam omogućavaju da znamo kako se osećamo u vezi sa nekim događajima. Za razliku od metaprograma vrednosti se mogu elicitirati i svako od nas ima vrednost koja mu je najvažnija.